Kako da komunicira roditelj koji želi da ga dete čuje

Kako da komunicira roditelj koji želi da ga dete čuje

     U komunikaciji i odnosu između roditelja i dece obe strane imaju jednaka prava na uvažavanje potreba. Kao i dete, i roditelj ima legitimna prava da uživa u svom životu.

Kako da se ponaša roditelj ako se dete ne osvrće na ono što mu roditelj govori? Šta da čini roditelj i kako da navede sopstveno dete da uvažava potrebe i osećanja roditelja?

Potpuno drugačije komunikacijske veštine su potrebne u situaciji kada dete stvara roditelju problem u odnosu na to kada se dete bori sa svojim problemom. U drugom slučaju dete ima problem, a u prvom roditelj ima problem. 

Ako deca zanemaruju reči i potrebe svojih roditelja, postoji verovatnoća da će prolaziti kroz život kao kroz jednosmernu ulicu vodeći računa samo o svojim potrebama.

Mnogi roditelji u početku imaju teškoću da razumeju pojam vlasništva nad problemom. Najbolji znak koji roditelju govori da treba da potraži rešenje u sopstvenom ponašanju, jeste prepoznavanje problema, a to je prepoznavanje osećanja da nije prihvaćen, osećanja uznemirenosti, napetosti, nelagode. To se može videti u situacijama kada dete ponašanjem ponašanjem potencijalno predstavlja pretnju legitimnim roditeljskim potrebama:

• ostavlja igračke na podu dnevne sobe bez namere da iste skupi;
• prosipa mleko na tepih;
• vuče roditelja da krene usred ragovora sa prijateljicom;
• ulepi hranom čistu odeću roditelja;
• usporava u žurbi;
• cipelama gazi po krevetu.

U svim navedenim situacijama ponašanje deteta na posredan ili neposredan način utiče na roditelja. Suočen sa takvim ponašanjem, roditelj pokušava da razreši situaciju i/ili šablon ponašanja.

Tabela razlika u situacijama u kojima dete/ roditelj ima problem

Dete ima problem	Roditelj ima problem
Dete započinje komunikaciju	Roditelj započinje komunikaciju
Roditelj je slušalac	Roditelj šalje poruku
Roditelj je savetnik	Roditelj je onaj koji utiče
Roditelj želi da pomogne detetu	Roditelj želi da pomogne sebi
Roditelj „upija“ poruke	Roditelj želi da bude saslušan
Roditelj prihvata rešenje deteta	Roditelj nalazi sopstveno rešenje
Roditelja prvenstveno interesuju potrebe deteta	Roditelja prvenstveno interesuju vlastite potrebe

 

 

 

 

Delotvoran način i pristup deci

 

Jednostavan način da se roditeljima pokaže razlika između delotvornog i nedelotvornog pristupa jeste slanje „ja-poruke“ i „ti-poruke“. Kada se osveste poruke koje nisu delotvorne, otkrije se da skoro sve počinju sa „ti-porukom“, kao npr:

• „Ti ne smeš to da radiš“;
• „ (Ti) Ponašaš se kao beba“;
• „Ako (ti) ne prestaneš..“;
• „Ti nisi dobar“.

Ali, kada roditelj jednostavno kaže detetu kako se on oseća zbog nekog detetovog neprihvatljivog ponašanja, poruka se preobražava u „Ja-poruku“:

• „ (Ja) Ne mogu da kuvam kada se saplićem o šerpe i lonce“;
• „Ja ne mogu sada da se igram, jer sam jako umoran“;
• „(Ja) Brinem hoće li večera biti spremna na vreme“.

„Ja-poruke“ delotvornije utiču na dete da izmeni, za roditelja neprihvatljivo ponašanje i povoljnije utiču odnos roditelja i deteta. „Ja-poruke“ će teže izazvati otpor ili pobunu, i delotvornije su jer odgovornost za promenu ponašanja prenose na samo dete. Takve poruke pomažu detetu da prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje, i šalju mu poruku da roditelj veruje da ume konstruktivno da se ponaša i da će poštovati potrebe roditelja. Budući da su iskrene „ja-poruke“ podstiču dete da uzvrati isto iskrenom porukom kada se ono samo bude slično osećalo.

Potrebno je uložiti izvestan napor kako bi se navika slanja „ti-poruka“ zamenila novim pristupom. „Ja-porukama“ osoba se otkriva i pokazuje onakvom kakva jeste. Ponekada je roditeljima teško da detetu otkriju sopstvenu ranjivost jer im je prihvatljivije da ih deca opažaju kao bezgrešne i bez slabosti, stoga je i lakše slati „ti-poruke“.

Iskrenost i otvorenost podstiču intimnost, što sam odnos čini kvalitetnijim. Ako dete upoznaje roditelja baš onakvog kakav jeste i samo će biti ohrabreno da se uz bliskost razvija autentično bez straha prihvatajuće sebe.

 

 

Iz priručnika

 Gordon, T. (2006). Umeće roditeljstva. Beograd: Kreativni centar