Adaptacija deteta na vrtić ili jasle

Adaptacija deteta na vrtić ili jasle

Adaptacija

Adaptacija deteta na vrtić ili jasle je proces tokom kojeg se dete privikava na novu socijalnu i fizičku sredinu (vaspitače, vršnjake, prostor), osoblje, uslove i dnevni raspored aktivnosti u vrtiću. Sam proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Neka deca lakše podnesu odvajanje, druga ispoljavaju otpor i patnju.

Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, tj. prvo odvajanje od roditelja, na duže vreme. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Često je ovo stresna situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.

Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla.
 

 Savetujemo roditelje

         Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. To ne umanjuje njihovu ulogu niti odgovornost ali, radi same dece tj. radi što boljeg prihvatanja kolektiva, najbolje je kada se sa medicinskim sestrama-vaspitačima ili vaspitačima od početka uspostavi dobar odnos.

         Za roditelje je važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu razvojno uslovljena.

        Polazak u vrtić je stresan i za roditelje. Roditelji će će biti mirniji i spremniji da podrže dete ako prihvate stav da ukoliko su oni uznemireni i uplašeni zbog odvajanja biće i dete.

U cilju bolje i lakše adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:

•  da kod kuće govore o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu, da borave u dvorištu vrtića dok su u njemu druga deca;
•  da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom,...);
•  da planiraju odsustvo sa posla dok je dete u adaptaciji, da je neko vreme poželjan i njihov boravak u prostoru vrtića;
•  da upoznaju vaspitače/medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta;
•  da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić;
•  da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću;
•  da rastanke u vrtiću učine kratkim jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti;
•  da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti;
• da odgovorite na sva detetova pitanja o vrtiću;
• da obaveste dete ko će ga voditi u vrtić i ko će doći po njega;
• da iskoriste moć igre uloga koju ona ima na socio-emocionalni razvoj, i igraju se polaska u vrtić, smenjujući se u ulogama deteta, roditelja, vaspitača.

Šta nije dobro činiti:

• ne preuveličavajte značaj polaska u vrtić. Tretirajte polazak u vrtić kao nešto normalno u životu vašeg deteta. Pružite prostor vašem detetu da inicira razgovore o vrtiću;
• ne pretite vrtićem: „U vrtiću ćeš morati da slušaš!”, „Videćeš ti, u vrtiću ćeš morati sve da pojedeš!”

       Nakon uspešno započetog procesa adaptacije deteta na vrtić ili jasle, i dete i roditelji će doživeti osećaj zadovoljstva, uspeha i ponosa.